Druidi i Imela

Skrivena u senci gustih suma,svestenicka kasta druida predstavlja jedan od stubova keltske civilizacije.Posednici znanja,oni nisu dopustili da se sazna gotovo ni jedna tajna njihovog ucenja.

Ovlascen od strane senata,Cezar je bio spreman da osvoji Galiju.U pripovesti koju ce napisati o tom dogadjaju,on pominje postojanje druida-svestenicke kaste koja ga zanima zato sto se toliko razlikuje od obrazaca rimskog sveta.Takodje izvestava da se druidi "bave svime sto je vezano za religiju,predvode javna i privatna prinosenja zrtve i uredjuju ispunjenje verskih duznosti.Oni se posvecuju brojnim domisljanjima o zvezdama i njihovom kretanju,o velicini sveta i Zemlje,o prirodi stvari,o moci bogova i njihovim delokruzima".Uz to on dodaje da druidi svake godine odrzavaju skupove na svetom mestu,u zemlji Karnuta,na podrucju Orleana.

Tajno i sveto

Uz Cezarevo svedocanstvo postoji jos izvestan broj antickih izvora koji potvrdjuju inicijacijski i tajni karakter druidskog ucenja.Tako Pomponije Mela primecuje,u prvom veku nase ere,da druidi u tajnosti "poucavaju mnogim stvarima najplemenitije u svom narodu,sa kojima se sastaju dvadeset godina bilo u pecinama,bilo u zabacenim sumama".Medju obrazovnim disciplinama bile su astronomija,koja sluzi za utvrdjivanje kalendara,fiziologija,koja obuhvata medicinska znanja i naravno teologija.Ta duga obuka je neophodna za obrazovanje potpunih ljudi,a izraz "druid" - koji znaci "vrlo ucen" - ilustruje cinjenicu da su njihovi predstavnici bili reseni da ispune temeljne zadatke u okviru keltskog drustva organizovanog oko svetih tajni.

Bardi,vati i druidi

Svedocanstva insistiraju na strogo organizovanom vidu svestenicke klase druida,prepoznatljivih po svojim belim odorama.Postojale su tri vrste svestenika: bardi,vati i na kraju druidi u pravom smislu reci,koji predstavljaju vrh te hijerrarhije.Bardi su posednici mnogostranog oralnog znanja,zahvaljujuci kome vladaju mnogim umecima:istorijom,genealogijom,deklamovanjem legendi,muzikom,ali takodje i prakticnim znanjima kao sto su medicina,arhitektura,diplomatija pa cak i pravo.Vati su upuceni u proricanje i medicinu.Za razliku od bardova,oni su vladali pisanjem i umeli su da citaju znakove iz prirode.Za njih se govorilo da su u stanju da ustanove od cega neki covek boluje po dimu iz njegovog dimnjaka.Sto se tice onih koje su nekad nazivali "druidi teolozi",oni su delovali na najvisem nivou.Naime,osim verskih ili kulturnih funkcija,druidi su odrzavali tesne veze sa vlastima:keltsko drustvo je smatralo da su kralju vlast poverili bogovi,uz blagoslov,nadzor i savet druida.Mnogo vekova kasnije,price o okruglom stolu ce prenositi odjek te prakse:upravo je Merlin taj koji bira i obrazuje mladog Artura,buduceg kralja Engleske.

Merlin,casni naslednik druida.Robert de Boron ga predstavlja kao sina device koju je prevario necastivi,a koji odlucuje da stavi svoje izuzetne sposobnosti u sluzbu Boga.

Druidi i imela

Branje imele je imalo pvorazrednu ulogu kod druida,strucnjaka za biljnu magiju.Plinije nam je o tome ostavio najstarije svedocanstvo."Druidi nemaju nista svetije od imele i drveta na kome raste,pod uslovom da je to hrast luznjak.Cinjenica da oni misle da je sve sto raste na tim hrastovima nebeskog porekla i da je to znak da je drvo odabrao sam bog.Imela se retko pronalazila u tim uslovima,pa bi kada bi se pronasla,brala za vreme velikog verskog obreda,sedmog dana Meseca.Taj dan se bira zato sto mesec tada vec ima znatnu snagu,iako nije usred svog hoda.Druidi imelu nazivaju imenom koje znaci "onaj koji leci sve".Posto su pripremili obrednu zrtvu i gozbu pod drvetom,dovode dva bela bika ciji su rogovi vezani.Odeven u belu odoru svestenik se penje na drvo,sece zlatnim srpom imelu koja se skuplja u belo platno.Onda kolju zrtvene zivotinje moleci boga da ucini zrtvu korisnom za one zbog kojih se prinosi.Oni veruju da uzimanje napitaka spravljenih sa imelom daje plodnost jalovim zivotinjama i predstavlja lek protiv svih otrova".

Zrtve prinesene bogovima

Kelti misle da prinosenje zrtava bogovima omogucuje da se stisa njihov gnev i stekne njihova zastita.Prema tome da li se odnose na klasu svestenika,ratnika ili delatnika - seljaka i zanatlija - te zrtve su razlicite.One nece biti krvave u prvom slucaju:krvave su u drugom,a biljne ili tecne (zalivanje groba ili oltara vinom ili drugom tecnoscu) u nekom trecem.Mnogi su osudjivali zrtvovanje ljudi.Geograf Strabon pripoveda da su Gali imali obicaj da udare osudjenika macem kako bi druidi,posmatrajuci grceve umiruceg,mogli da predskazu buducnost.Mada je takve cinove arheologija potvrdila,oni su ipak bili retki.
Irske pripovesti saopstavaju da su najmocniji druidi mogli da upravljaju elementima.U svakom slucaju,sigurno je da su oni predvodili velike verske svetkovine keltskog kalendara,medju kojima i Samen,koji se slavio prvog dana keltske godine(1.novebra).Ova svetkovina je kasnije hristijanizovana u praznik Svih svetih,ali nije iscezao ni njen izvorni vid,jer Noc vestica,dospela u Sjedinjene Drzave posredstvom irkse emigracije,cuva danas secanje na nju.

Od Pitagore do megalita

Cezarovo svedocenje je presudno.Po njemu,druidi uce da "duse ne umiru,vec posle smrti prelaze iz jednog tela u drugo;cini se da im je veoma svojstveno da izazivaju hrabrost potiskivajuci strah od smrti".Zbog tog verovanja u seobu dusa-metempsihozu-izvesni autori su ih poredili sa pitagorejcima,utoliko vise sto je njihova primena astronomskih proracuna podrazumevala sluzenja matematikom.Ako ova poredjenja i nisu utemeljena,ona,u svakom slucaju potvrdjuju veliko uvazavanje koje su ljudi antickog dobar gajili prema keltskim svestenicima.Takodje,dugo se pogresno verovalo da je njihovo prirodno staniste suma.Karnutska suma nikada nije bila medjunarodno keltsko mesto okupljanja,bez obzira na to sto se odredjeni broj druida u njoj sastajao svake godine s ciljem da krosji pravdu.Treba konacno prouciti sve legende koje uporno tvrde da su druidi sluzili obred u senci menhira.Daleko je od istine da su neke tajanstvene razvaline bile mesta druidskog kulta:karnaski megaliti,kao i oni u Stounhendzu,stariji su vise od jednog milenijuma od keltske civilizacije,koja ih je bez sumnje potom prisvojila.

Neodruidstvo,romantizam i folklor

Romanizacija i hriscanizacija definitivno su nadjacale druide,usmena priroda njihovog ucenja nije dopustila njegovo prenosenje.Od tada pa za dugo vremena,druidstvo je postalo svojina predanih poklonika.Upravo u njima pronalazimo poklonike neodruidstva.Taj pravac vodi poreklo iz XVIII veka,kada je Englez Dzon Tolend(1670-1722) osnovao u Londonu Ancient Druid Order (Red drevnih druida),koji tezi da prenosi druidsku svestenicku tradiciju ciji je bitan sadrzaj nekolicina uspela da sacuva kroz vekove.Jos i danas se veliki broj engleskih ili francuskih drustava i organizacija deklarise kao nosilac druidskog nasledja,a predeo Stounhendza,sa svojom tajanstvenom atmosferom,ostaje najcenjenije mesto okupljanja tih modernih druida koji odrzavaju zastareli folklor,potresani neprestanim prepirkama o legitimnosti ovog ili onog njihovog uvazenog drustva.